• logo
  • osnovna stranica
  • Portal pravosuđa Bosne i Hercegovine

    Иди на садржај
    BosanskiHrvatskiSrpskiСрпскиEnglish

    Одузимање незаконито стечене имовине: Преглед судских стандарда

    30.01.2025.

    Незаконито стечена имовина од организованог криминала не само да финансира даљње криминалне активности, већ и нарушава интегритет правосудних система и владавину права. Како би се суочили с овим изазовима, судије и правни експерти из региона окупили су се у Сарајеву како би размијенили искуства и истражили ефикасне методе за одузимање криминалне имовине. Радионица, коју су организовали АИРЕ Центар и ЕУ4Јустице, представља важан корак у јачању судских капацитета и регионалне сарадње.

    Мартина Рагуж, пројектна менаџерица АИРЕ центра, истакла је кључну улогу поврата имовине у разбијању криминалних мрежа.

    „Одузимање незаконито стечене имовине један је од најефикаснијих алата у борби против организованог криминала. Међутим, неконзистентна пракса и недостатак стручности и даље отежавају његову примјену. Ова радионица пружа судијама прилику да размијене добре праксе и размотре заједничке приступе у сузбијању ових злочина“, објаснила је Рагуж.

    Мика Аалто, водитељ компоненте Подршка координацији и сарадњи унутар ланца кривичноправних институција у борби против организованог криминала и корупције у оквиру ЕУ4Јустице пројекта, који финансира ЕУ, нагласио је важност финансијских истрага у јачању судских напора.

    „Уважавајући процес приступа Европској унији и захтјеве МОНЕYВАЛ-а, Босна и Херцеговина мора успоставити системски механизам за финансијске истраге које ће се проводити паралелно с кривичним истрагама. Ови напори су кључни за идентификацију и доказивање стварног власништва над криминалним приходима, чиме се јачају судски капацитети и усклађују са европским стандардима“, рекао је Аалто.

    Радионица је обухватила кључне теме, укључујући праксе одузимања имовине у случајевима прања новца, стандарде доказивања и утицај директива Европске уније на домаће правосудне оквире. Судије су подијелиле увиде о праћењу незаконите имовине, доказивању власништва и превазилажењу изазова у одузимању прихода од криминала.

    Татјана Косовић, суткиња Суда Босне и Херцеговине, дала је преглед домаћих пракси у случајевима прања новца.

    “Постоји тенденција даљег усклађивања значаја правне легислативе у борби против прања новца, повезаности са финансирањем терористичких активности, те дајемо потпуну подршку примјенама међународних стандарда у наведеној проблематици, размјени података и искустава. Посебно цијенимо да је, након дугог времена, у фебруару 2024. године донесен и Закон о спрјечавању прања новца и финансирању терористичких активности на нивоу Босне и Херцеговине, што је још један позитиван корак у рјешавању наведене проблематике”, казала је суткиња Косовић. 

    Радмила Драгичевић-Дичић, бивша суткиња Врховног касационог суда у Београду, подијелила је искуства Србије у вези с редовним и проширеним одузимањем имовине. Драгичевић-Дичић објаснила је како је потребно да кроз до сада развијену судску праксу се уоче проблеми који се јављају у поступцима одузимања имовине проистекле из кривичног дјела, као и у онима који се односе на тзв. проширено одузимање имовине. 

    "Поштујући и наше законе, као и међународне конвенције из ове области, неопходно је да судије схвате да, прије свега код проширеног одузимања имовине, терет доказивања легалног поријекла имовине мора бити пребачен на окривљеног. Суд је ту да цијени доказе које он прилаже", казала је суткиња Драгичевић-Дичић.

    "Проблеми се јављају код неовјерених уговора, позајмица великих износа новца, нерегистроване имовине и других трансакција које могу бити и фиктивне, а све у циљу избјегавања утврђивања да имовина проистиче из криминалних активности. Ту је и кривично дјело прања новца, гдје се кроз ефикасан кривични поступак може одузети имовина као предмет извршења овог кривичног дјела", појаснила је.

    Учесници су учествовали у практичним вјежбама које је водио Елдан Мујановић, професор на Факултету за криминалистику, криминологију и сигурносне студије. Ове интерактивне сесије омогућиле су судијама да теоријске концепте примијене на стварне случајеве, подстичући дијалог о најбољим праксама и стратегијама за превазилажење правних и процедуралних препрека у поврату имовине.

    „Богата експертиза која је подијељена током ове радионице наглашава сложеност поврата имовине. Суочавањем с правним изазовима и практичним препрекама отворили смо пут ка боље координисаним и ефикаснијим напорима у одузимању криминалне имовине, чиме додатно јачамо владавину права у Босни и Херцеговини и шире“, казао је Мујановић.

    Ова радионица је резултат сарадње АИРЕ центра и ЕУ4Јустице у БиХ, усмјерене на јачање ефикасног процесуирања организованог криминала и корупције, у складу с европским стандардима и правном стечевином ЕУ.

    Приказана вијест је на:
    95 ПРЕГЛЕДА
    Копирано
    Повратак на врх

    Одузимање незаконито стечене имовине: Преглед судских стандарда

    30.01.2025.

    Незаконито стечена имовина од организованог криминала не само да финансира даљње криминалне активности, већ и нарушава интегритет правосудних система и владавину права. Како би се суочили с овим изазовима, судије и правни експерти из региона окупили су се у Сарајеву како би размијенили искуства и истражили ефикасне методе за одузимање криминалне имовине. Радионица, коју су организовали АИРЕ Центар и ЕУ4Јустице, представља важан корак у јачању судских капацитета и регионалне сарадње.

    Мартина Рагуж, пројектна менаџерица АИРЕ центра, истакла је кључну улогу поврата имовине у разбијању криминалних мрежа.

    „Одузимање незаконито стечене имовине један је од најефикаснијих алата у борби против организованог криминала. Међутим, неконзистентна пракса и недостатак стручности и даље отежавају његову примјену. Ова радионица пружа судијама прилику да размијене добре праксе и размотре заједничке приступе у сузбијању ових злочина“, објаснила је Рагуж.

    Мика Аалто, водитељ компоненте Подршка координацији и сарадњи унутар ланца кривичноправних институција у борби против организованог криминала и корупције у оквиру ЕУ4Јустице пројекта, који финансира ЕУ, нагласио је важност финансијских истрага у јачању судских напора.

    „Уважавајући процес приступа Европској унији и захтјеве МОНЕYВАЛ-а, Босна и Херцеговина мора успоставити системски механизам за финансијске истраге које ће се проводити паралелно с кривичним истрагама. Ови напори су кључни за идентификацију и доказивање стварног власништва над криминалним приходима, чиме се јачају судски капацитети и усклађују са европским стандардима“, рекао је Аалто.

    Радионица је обухватила кључне теме, укључујући праксе одузимања имовине у случајевима прања новца, стандарде доказивања и утицај директива Европске уније на домаће правосудне оквире. Судије су подијелиле увиде о праћењу незаконите имовине, доказивању власништва и превазилажењу изазова у одузимању прихода од криминала.

    Татјана Косовић, суткиња Суда Босне и Херцеговине, дала је преглед домаћих пракси у случајевима прања новца.

    “Постоји тенденција даљег усклађивања значаја правне легислативе у борби против прања новца, повезаности са финансирањем терористичких активности, те дајемо потпуну подршку примјенама међународних стандарда у наведеној проблематици, размјени података и искустава. Посебно цијенимо да је, након дугог времена, у фебруару 2024. године донесен и Закон о спрјечавању прања новца и финансирању терористичких активности на нивоу Босне и Херцеговине, што је још један позитиван корак у рјешавању наведене проблематике”, казала је суткиња Косовић. 

    Радмила Драгичевић-Дичић, бивша суткиња Врховног касационог суда у Београду, подијелила је искуства Србије у вези с редовним и проширеним одузимањем имовине. Драгичевић-Дичић објаснила је како је потребно да кроз до сада развијену судску праксу се уоче проблеми који се јављају у поступцима одузимања имовине проистекле из кривичног дјела, као и у онима који се односе на тзв. проширено одузимање имовине. 

    "Поштујући и наше законе, као и међународне конвенције из ове области, неопходно је да судије схвате да, прије свега код проширеног одузимања имовине, терет доказивања легалног поријекла имовине мора бити пребачен на окривљеног. Суд је ту да цијени доказе које он прилаже", казала је суткиња Драгичевић-Дичић.

    "Проблеми се јављају код неовјерених уговора, позајмица великих износа новца, нерегистроване имовине и других трансакција које могу бити и фиктивне, а све у циљу избјегавања утврђивања да имовина проистиче из криминалних активности. Ту је и кривично дјело прања новца, гдје се кроз ефикасан кривични поступак може одузети имовина као предмет извршења овог кривичног дјела", појаснила је.

    Учесници су учествовали у практичним вјежбама које је водио Елдан Мујановић, професор на Факултету за криминалистику, криминологију и сигурносне студије. Ове интерактивне сесије омогућиле су судијама да теоријске концепте примијене на стварне случајеве, подстичући дијалог о најбољим праксама и стратегијама за превазилажење правних и процедуралних препрека у поврату имовине.

    „Богата експертиза која је подијељена током ове радионице наглашава сложеност поврата имовине. Суочавањем с правним изазовима и практичним препрекама отворили смо пут ка боље координисаним и ефикаснијим напорима у одузимању криминалне имовине, чиме додатно јачамо владавину права у Босни и Херцеговини и шире“, казао је Мујановић.

    Ова радионица је резултат сарадње АИРЕ центра и ЕУ4Јустице у БиХ, усмјерене на јачање ефикасног процесуирања организованог криминала и корупције, у складу с европским стандардима и правном стечевином ЕУ.